VOĆE sadrži antioksidativne supstance koje smanjuju rizik od srčanog udara.
• MAHUNARKE su izuzetno bogate vlaknima i vitaminima B grupe. Mahunarke su preporučene za postinfarktnu ishranu.
• POVRĆE sadrži antioksidativne vitamine i fitohemikalije koje smanjuju rizik od aterioskleroze i infarkta.
• GROŽĐE je najviše kardio-zaštitno voće. Svježe ili u obliku soka od grožđa okrepljuje srce i poboljšava protok krvi u arterijama. Korišćenje grožđa prevenira srčani udar i sprečava buduće krize.
• ORASi jačaju srce i poboljšavaju protok krvi u arterijama. Oni su posebno važni u postinfarktnoj ishrani.
• GRAŠAK predstavlja izvor brojnih vitamina i minerala.
• ARTIČOKE se preporučuju u ishrani pacijenata koji imaju rizik od srčanog udara ili kod onih kod koji su pretrpjeli srčani udar. One sprečavaju ateriosklerozu i poboljšavaju cirkulaciju krvi u srcu i arterijama.
• JAGODE sadrže najmoćnije antioksidanse. Jagode dovode do zaustavljanja aterioskleroze i poboljšavaju cirkulaciju u koronarnim arterijama nakon infarkta miokarda.
• KROMPIR, bilo pečen ili kuhan s povrćem, s malo ili nimalo soli, je visoko preporučen za one koji imaju rizik od srčanog udara ili koji su isti.
• PŠENIČNE MEKINJE smanjuje razinu holesterola i rizik oboljenja od koronarne bolesti ili infarkta miokarda.
• LEBLEBIJA su izuzetno bogata vlaknima, tako da smanjuju apsorpciju holesterola iz drugih namirnica. Sadrže nezasićene masne kiseline, folate, i B vitamine koje su poželjne u ishrani kardiovaskularnih bolesnika.
• MANGO je bogat antioksidansima i poboljšava cirkulaciju krvi u srcu i arterijama, te dovodi do oporavka nakon srčanog udara.
• SOJA i njeni derivati kao što su tofu, sadrže izoflavone, fitoestrogene koje štite arterije i sprečavaju aterosklerozu.
• MASLINOVO ULJE – Njegova glavna komponenta, oleinska kiselina je mononezasićena masna kiselina koji štiti od ateroskleroze i srčanog udara, posebno kada maslinovo ulje zamjenjuje zasićene masti od životinjskih izvora. Ona je pokazala bolje efekte od ribljeg ulja u smanjenju fibrinogena u krvi, proteina koji stvara tromb uzrokujući infarkt.
• ANTIOKSIDANSI – Dokazano je da redovno konzumiranje hrane bogate antioksidansima (vitamini A, beta-karoten, vitamin C i E), kao što su voće i povrće značajno smanjuje rizik od koronarne bolesti. Druge komponente biljne hrane, kao što su fitokemikalije, imaju kardio-zaštitne učinke slične antioksidansima.
• VITAMIN A – Dokazano je da konzumiranje hrane bogate provitaminom A (beta-karoten), kao što su mrkva i špinat smanjuju rizik od koronarne bolesti.
• FLAVONIDI – To su antioksidansne fitokemikalije pronađene posebno u voću. One štite srce od koronarne bolesti.
• BILJNA VLAKNA se nalaze samo u biljnoj hrani, posebno u cjelovitim žitaricama, voću i povrću. Njihovo redovno konzumiranje smanjuje holesterol i rizik od srčanog udara.