Kada je u pitanju cvekla, ljudi ili je baš vole ili je ne mogu smisliti u ishrani. Cvekla (Beta vulgaris) porijeklom je sa obale Sredozemlja. Ima djelotvoran učinak na krvne sudove, te se stoga posebno preporučuje ljudima sa srćanim poteškoćama i krvotokom. Činjenica da cvekla sadrži betanin i betain svrstava je u ljekovito povrće koje čini krvne sudove zdravijim, reguliše krvni pritisak, smanjuje holesterol, podstiče razmenu materija i stimuliše efikasnije funkcionisanje jetre.
Od vitamina, u cvekli ima najviše vitamina C, pa karotina, zatim vitamina B1, B2 i PP. Ovo povrće može da se pohvali i gotovo čitavim spektrom minerala koji su neophodni čovjeku za život i optimalno funkcionisanje: kalijum, natrijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, željezo, fluor, sumpor, jod, brom, litijum, rubidijum, cezijum i stroncijum. Za razliku od ostalog povrća, sadrži i određenu količinu kobalta, što se preporučuje vegeterijancima, odnosno veganima koji ne jedu ni mleko, sir i jaja, a kobalt je neophodan u sintezi vitamina B12.
Zbog celuloze i pektina koje sadrži u izobilju, pozitivno deluje na rad crijeva. Dovoljno je da pojedete 5 srednjih glavica cvekle da biste zadovoljili dnevne potrebe organizma za dragocenim vlaknima (30g/dan ).
Iako ima povrća koje je bogatije željezom, ipak se cvekla preporučuje animičnim odobama. Razlog je visok sadržaj antocijanina koji joj daje crvenu boju, a on štiti eritrocite i čini krvne sudove elastičnijim. Ovim posrednim načinom utjče na srce, pa ono bolje pumpa krv. A adenin kojeg, također, ima u cvekli, omogućava održavanje visoke koncentracije leukocita.
Jedina mana koju cvekla posjeduje je nedostatak oksalne kiseline (338mg/100g cvekle ), a ona negativno utječe na apsorpciju kalcijuma i ostalih minerala. Pa ljudi koji pate od osteoporoze, kao i oni sa kamenom u bubregu bolje da budu oprezni i da ne preteruju sa cveklom.
www.ljepota.ba