Kako da što bezbolnije privolite djete na učenje i radne navike
Mališan postepeno treba da se navikne da uči u istom prostoru, da ima svoj radni kutak i ako je moguće, treba uvijek da počne sa učenjem u isto vreme
Sjećate li se školskih dana i famoznih sastava na početku svake školske godine u stilu „počela je škola, dolazi jesen, lišće žuti, a ptice odlaze u toplije krajeve…“? Davno bješe, je l’ da? Sada je došlo vrijeme da svoje klince pripremate i pratite u školu i da prolazite sa njima sve one muke oko slova i brojeva, čitanja i računanja. Mora se priznati, nije lako, a naročito da svog školarca naučite da stekne radne navike i da se njih pridržava.
Bilo da se radi o djetetu koje je tek sjelo u školsku klupu, pa su mu obaveze tog tipa potpuno nove ili o adolescentu, svima je podjednako teško da pametno isplaniraju i organizuju svoje vrijeme, da vode računa o svojim obavezama, da redovno uče i da se skoncentrišu kad počnu da rade. Svaki učenik ima manje-više istu strategiju za „hvatanje krivina“ kad treba da se sjedne i uči. Uglavnom su naprasno gladni ili žedni, moraju još samo pet minuta da odgledaju nešto na televiziji ili da obave bitan telefonski razgovor sa drugom ili drugaricom, spava im se ili bi još malo da se igraju. Mali je broj učenika koji gotovo da ne uče kod kuće jer su izuzetno pažljivi na času, pa im nije potrebno puno vremena da reprodukuju stečeno znanje.
Djetetu treba omogućiti da ima dovoljno vremena za vanškolske aktivnosti koje su mu bitne, ali treba da efikasno iskoristi vrijeme koje mu je na raspolaganju po pitanju školskih obaveza. Ne treba ga siliti i postavljati prevelike ciljeve, već taktično- stepenicu po stepenicu. Bilo bi iluzorno da od samog starta očekujete od vašeg djeteta da će biti miran kao bubica par sati i da neće promoliti nos iz knjige. Postepeno treba da se navikne da da uči u istom prostoru, da ima svoj radni kutak i ako je moguće, treba uvijek da počne u isto vreme. Dijete ili adolescent treba samostalno ili u saradnji sa roditeljima da napravi sopstveni plan rada. Psiholozi kažu da nikada ne treba propustiti priliku da se odgovarajuća radnja izvrši kada dođe momenat za njeno izvršenje. Mnogi roditelji su u nedoumici da li djetetu treba da se obezbjedi posebno mesto za učenje, da li u njemu treba da bude samo i da li će biti veliki problem ako takvo mesto ne postoji. Smatra se da roditelj ipak treba da bude u blizini jer velikom broju djece ne odgovara samoća. Lakše im je kad znaju da u toku svog rada mogu da prodiskutuju o tome što rade ili da upitaju za savjet ako im je dio gradiva nejasan. Takođe, jako bitna stavka je motivacija. Učenici žele da znaju šta je svrha toga što oni moraju da uče, čemu to služi i zašto će im zbog toga biti bolje u životu. Prije svega, treba ostvariti prijateljski odnos sa djetetom, pitati ga za mišljenje, više slušajte, a manje savjetujte, budite uz njega za svaku nedoumicu i prihvatite njegovo mišljenje bez obzira na to ako je dijametralno suprotno od vašeg. Na taj način ćete mu pomoći da razvije sopstvenu motivaciju za učenje, a s tim će i razvijanje radnih navika ići mnogo lakše.
Izvor: Glas javnosti